Ko je uopće Ryan? Da ne duljim, to je tip koji je napisal stvar ‘Weary Kind’, koja je svojevrsni ‘lajtmotiv’ iliti ‘tema’ filma ‘Crazy Heart’ iz 2007., odličnog filma o country muzičaru i njegovim padovima i garavom životu, a glumac glavni i divlje srce filma je odličan Jeff Bridges, koji je sve stvari u filmu otpjeval i odsviral. Svakak pogledati.
No, nije ni bitno. Godine 2007. je Bingham izdal svoj odličan prvijenac ‘Mescalito’ i tu me je dobil. Neki vele country, a ja velim americana. Jer, da ga jebeš, nije samo country. Ima rokenrola, bluesa, westerna, znači svega onoga kaj je ‘američka’ mjuza.
Svirka u klubu Struja, Jabuka puta tri
I zato je super. Priznam da sam do jučer bil upoznati sa samo dva albuma Ryanova, ali kaj. I to mi je bilo dosta da se z bandom međimurskom zajaše do Minhena na svirku. Zvali su me dečki z Črečana prije par meseci sa spikom: ‘Geci, ne jebi po tavanu, imamo kartu viška za Binghama vu Minhenu, ojdi z nami, bume se zafrkavali, bume pili i gitru cepali’.
I kak odbiti takši poziv? Odma su me dobili i zabeziciral sam si taj 12. listopad i Binghamov konc. Svirka je bila u odličnom klubu imena ‘Strom’ iliti po naški – Struja. Klub je mrak, nekaj tipa Jabuka, ali puta tri. Jedno 500 ljudi stane. Ovo sve kaj pišem su moje osobne procjene i ekvivalenti, tak da najte kaj zameriti ak sam kaj fulal ili krivo procjenil. Tu i tam se nekaj i popije, ne?
Već na prvoj štaciji pokazalo se da nebumo žedni
No, idemo dalje. Krenuli smo iz Črečana vjutro i već je prva štacija Ormož-Hofer pokazala ono čega sam se i najviše nadal. To je da nebumo žedni. Kaj reči, osim da sam otprl prvu pivu i dok sam ju suknul, več smo prošli Sloveniju. No tak smo se jedno 8 vur lagano cukljali i trusili pive do Minhena, di nas je ugostil moj dobar prijatel Gero, koji je več 35 let tam gore. Fala, Gero.
Lepo smo se smestili i v dučkas po augustinere. Fakat nisam lošu pivu pil v Njemačkoj. Finjak.
Popivši par pića, uputismo se ka Štromu na konc. Zadnje vreme nemam nikakvuh očekivanja. Da malo pojasnim. Dok sam bil mlađi, jako sam bil uzbuđeni i nabrijani na svirke, koncerte i općenito na sve. Kaj nije ni loše. Ali srce jako tuče. Nekad se čovjek razočara. Nema goreg osjećaja. Dok si ful unutra, a ništ se ne dogodi. Praznina. No valjda učimo dok smo živi.
Sound je bil fantastičan
Tak sam ja nakon stotina svirki i koncerata počel drugačije gledati na stvar. Jednostavno, više mi ništ nije prenapeto u smislu da se nekaj ful jako iščekuje i nabrijava. Tak sam išel i na Binghama. I bilo je jebeno! Ono, ufuravanje u svirku iz stvari u stvar. Sjajno! Odličan sound. Čul se svaki ton.
Možda sam izgubil djelomično volju jer me tu kod nas u Hr, Bosni i Srbiji zna sound zvuka na svirki razjebati. Očeš si pogledat bend koji znaš da je odličan, ali, jebiga, sound je u banani. I kak neš onda pil?
Došli smo do tih godina kad je sound najbitniji. A jučer je bil fanatastičan. Sve se čulo kristalno, nisam mogel vjerovati. I to je bil ključ uspjeha.
Ryan Bingham vodi bend kak se to treba delati. Solistima, gitaristu i violinistu, daje puno prostora da se izraze i prosviraju do maksimuma. Ta spika mi se jako dopala, nije sve onak šturo i zadano, nego je ko neka polu-improvizirana fešta, puna muzičkog elana i virtuoznosti. Ono kaj ja smatram mjuzom, u svojoj punini i biti. Odlično dinamički posložena set lista s izmjenama bržih/žestokih/poletnih stvari s lakšim akustičnim i skoro pa sentiša. Strašno dobro.
Čak i Gero, stari skeptik, je rekel: ‘Jura, to je to’
Ryanu je glas ko da bude svaki čas pukel, na rubu promuklosti i to daje jedan specifičan čar i draž celoj priči. Di me je posebno dobil i osvojil je bil moment na kraju bisa kad je pozval dečke iz predgrupe na stejđ i s njima je otprašil dve stvari. Lepa gesta za kraj vrhunske svirke.
No sad sam otišel ful ‘Aleksandar Dragaš’… Da ne zadavim, preporučam svima da si skinu par Ryanovih albuma i da ufate svirku ak bu negde tu blizu, fakat se to nebi trebalo propustiti, bar ne onaj koji voli rock,country i western mjuzu.
Gero, stari skeptik i izvrstan poznavatelj mjuze, je posle svirke rekel: ‘Jura, to je to’. Onda je sve jasno.
A kak smo posle u pivnici svirali za rakiju, to je skroz druga priča.
