Očito je da Varaždinci vole sve kaj je besplatno. Ili neki drugi ljudi koji su naselili Varaždin iz okolnih brda, stavili na sebe krinoline i sad hodaju okolo i kajkaju. Jer vjerujem da tipični Varaždinec ne bi nikada izustio kako je Porcijunkulovo bolje od Špancirfesta samo jer je – besplatno. A gdje je kvaliteta programa? Kaj je to uopće? Zakaj bi plaćali vino koje je fino, ako imamo kiseliš kod suseda besplatno. Nema dobrog ili lošeg vina – vina ima ili nema. Isto tak nema lošeg ili dobrog koncerta – koncert je besplatan ili nije. Kakvi su to kriteriji!
Imamo i primjer kako se većina velikih trgovina u Varaždinu zatvorila, a u Čakovcu su opstale. Ogromne haletine zjape prazne, jer na van zgleda ko da naše krinoline puno koštaju i ko da smo gizdavi, a u stvari smo sitne duše koje bi nosom parale oblake vozeći se na biciklinu da se ti isti biciklini svako malo ne zabušavaju u bale.
Predlažem manifestaciju Sjajne bale na kojoj ćemo svi obučeni u bijele plahte paliti svakoga tko pokušava živjeti kraj njih. Ili uz njih ili unatoč njima. Jer iako sam mislila da Varaždinci ne vide bale, pokazalo se da je to jedino kaj vide. Da se razmemo, bale su problem, ali nisu ni početak ni kraj života mog.
Da sam ja netko, da sam ja Branka, i ne mislim na duČan koji prodaje sveto meso, napravila bih Špancirfest samo s pozornicom na Korzu na kojoj bi nastupale folklorne družine po danu, djeca ujutro, a navečer bilo kaj kaj morem dobiti za siću, a kaj bu zadovoljilo publiku. Ono red klapa, red tambura, red zavijanja. I tad bih dala ostavku jer nikada, ali nikada ne treba podilaziti (domaćoj!) većini, jer nije većina u pravu, već pametni. Uz dužno poštovanje prema djeci i folkloru, oni su tu samo da popune program.
I ne velim da Turistička zajednica Čakovca nije pametna, jest – na krilima tradicije stare više od 40 godina kao da nam Porcijunkulovo odgovara na pitanje – Ima li nade za nas? – Nema. Dati čovjeku nekaj besplatno pa mu naplatiti i 5 kuna poslije – zaista je svetogrđe. I zaslužuje lomaču. (Za svaki slučaj – ovo je ironija). Po meni je puno veći problem kaj je Špancirfest ikad bil besplatan jer zbog toga smo i postali fine guzice. A nasuprot tome – to kaj dodatno plaćamo smeće više od prosječne karte za Špancirfest ne vidimo. Jer to je “nevidljivo”, to je na računu, to izdaje neka “imaginarna” firma. To kaj nam toplane povisuju cijenu svake godine za duplo. Pa kaj. Račune s bar kodom koje su stigle na adresu treba platiti. Pa makar i one za pričuvu za stan. Varaždinec nikome ne bu dužan ni na jeziku (ali samo ako je siguran da tako misli većina!), ni z novčanikom. Možda da TZ Varaždina šalje ulaznice na naše adrese – garant bi svi platili. I to vjerojatno u dućanu dok kupujemo na akciji nekaj kaj ne trebamo i uvjeravamo se da smo prišparali jer nismo kupili za 20 kuna ono kaj trebamo, nego za 200 kuna ono kaj ne trebamo. Eto ti karte!
Ak već moremo besplatno na Joksimovića pa ne bumo valjda plaćali za nekakve Mrvice. Špancirfest nas vara! Ne. Varamo sami sebe. Špancirfest je ponuda napravljena za turiste u kojoj mi, Varaždinci, možemo i ne moramo uživati. Možemo i ne moramo sudjelovati. Jer ova fiksacija je znak infantilnosti društva, laprdanje o uvijek istim stvarima, zabadanje nosa tam gdi mu nije mjesto. Skinite krinoline i pokažite da ste ispod njih samo obične cajkaruše koje uživaju u priprostim pripravcima i pjesmuljcima. Ali samo ak je zabadav. I odite malo u druge gradove pa bute čuli kaj oni govore. Samo šatore i imaju.
Špancirfest nije kulturna, već prvenstveno turistička ponuda. Za one koji vole trošiti, a ne stiskati medeke pod jastukom. I Špancirfest nije vlasništvo Varaždinaca, nego je generirana turistička ponuda koja za cilj ima privlačiti turiste, puniti smještajne kapacitete i dati mogućnost nama domaćima da prodamo nekaj. Ako imamo kaj prodati. Za usporedbu – Barokne su Faust Vrančić, a Špancirfest Šuker. Porcijunkulovo je onaj nogometaš iz onog videa.
