Ovaj tjedan budem kratka kaj se tiče bloga i to iz jednostavnog razloga – bil je Špancirfest. Isto kak i Varaždin ima društveni život samo kad ga posjete prijatelji iz okolice, tak i ja živim i izlazim samo kad si pokrenem kreativnost na Španciru. Budući da ne možeš imati i ovce i novce (ili tak barem tvrde ovi neki pametniji i mudriji ljudi) ja sam prošli tjedan imala samo jedno (odnosno nijedno).
Probale smo se Dinka i ja dogovarati oko treninga, neke smo čak i odradile, ali kad ti je obaveza biti na festivalu koji traje od 0 do 25, ne samo do 24, onda je malo teže ubaciti vremena za Dinkine treninge (nemojte mi reći da jednu vuru uvijek najdeš jer to nije jedna vura, to je malo više od jedne vure treninga plus onda dva sata dolaska k sebi nakon toga i razmišljanja is this the real life or is it just fantasy).
Naravno da smo i tome doskočile s treninzima koje je Dinka u poruci slala, a ja odrađivala ko bedak na dvorištu – susedi, ako čitate ovo, sve je ok, nisu me moji izbacili iz kuće, one suze su zbog toga jer sam vidla da piše još tri runde toga istoga.
Izostajanje s treninga nije bilo tolko strašno jer ako ništ drugo barem sam sto put prehodala grad uzduž i poprek pa možemo to uključiti u trening (iako kad hodaš iza onih koji jedino za Špancir izlaze iz kuće pa onda sretnu frendače koje nisu vidli od prošlog Špancira pa priču ‘kak vam je mali’ razvežu nasred ceste umjesto tri koraka dalje da mi ostali možemo prolaziti to više sliči treningu za umiranje), a i znala sam da bude festival kad tad završil i da se onda moram vratiti natrag u TTS i natrag položiti račune Dinki, a ona zna kad lažem.
Upravo zbog toga odoljela sam najvećoj napasti Špancirfesta – langošima. Čak i da treninzi nisu uspješni kaj se kondicije tiče, da nemaju nikakvog učinka, da su bezvezni, nakon ovoga vidla bi napredak.
Prijašnjih godina čekal se Špancirfest samo da deset dana smrdim po vrhnju, češnjaku i ustajalom ulju (nemojte mi ništ sad okretati s očima, svi znamo da kad tad svi završimo kod tete s langošom), a ove godine zaobišla sam ih u širokom luku i na Porcijunkulovom i na Špancirfestu. Nula bodova potrebe za tim. Probala sam falafel, arepu, sirovu tortu – svašta nešto fino, povrtno i zdravo, ali langoš je ipak ostal za ona dva dečka koja su se potukla oko toga ko je na redu.
Čak i da nikakve fizičke promjene nema nakon svih ovih mjeseci drilla u TTSu, nakon ovoga bi znala da ipak možda ti ljudi tamo znaju svoj posao. Srećom pa imam i sve druge pokazatelje da zbilja znaju. I to je super.
E, da, Dinka mi je zabranila da se važem tak da nemam poima kaj se trenutno događa s mojom kilažom. Ostajemo na onih minus 14 od prije tri tjedna do kad Dinka ne otpečati vagu pa da vidimo novo stanje. Stala sam u hlače u koje prije nisam pa vjerujem da je to dobar znak. Više nemam isprika zakaj ne dolazim na treninge tak da se sad vraćamo u normalu.
