Za sve one koji su mislili da opet pauziram, e pa ne možeeee. Nema pause. Vježbam lijepo i redovito i super mi je. I znate kaj još? Nije teško! E da, nije teško! Danas ide jedan tekstač o tome kak fakat nije teško. I još o puno toga.
Nego, postal je već interna zezancija mojih kolega u redakciji da, kad me vide, prvo pitaju: ‘E, je teško?’ jer ako ste pročitali barem tri moja teksta, uvijek je teško. Ali gle, ako ti se ne da onda ti je i teško. I realno, baš mi se i nije dalo pretjerano jer je bilo teško. Pa sam svaki put i napisala da je bilo teško.
Svaki put kad idem doma s treninga telefoniram s Filipom (bez brige, ne vozim, idem s nogicama. Nisam ja ko oni ljudi koji ne vide na touch screen napisat poruku, ali zato bez pardona voze i pričaju na telefon. Postoji poseban krug pakla za ljude koji voze i pričaju na telefon, ali to su samo moje frustracije) i svaki put me pita kak je bilo na treningu i ja mu svaki put redovito odgovorim: ‘Bilo je teškoooooo… radili smo to i to i to i skoro sam umrla’ i to je tak trajalo mjesecima.
Sve do kad nisam skužila da se počelo malo mijenjati. Idem doma s treninga i više ne razmišljam da je bilo teško nego SUPER! Da, zbilja. Super mi je kad me Dinka stisne kondicijski, kad me Marko P tjera da trčim i kad Marko Č stavi marince ili podizanje na šipku u trening. Super je!
Trebalo je dugo vremena i truda, ali došli smo do toga da mi je na treningu super i da se treningu veselim cijeli dan. Nije se promjenil trening, i dalje radimo naporno, ali više nije teško, sad je to super.
Više nije ‘joj, da bar danas ne bude …’ nego je ‘možda danas opet stavi…’.
Više nema razmišljanja ‘Ako sad odem u Mekić na sladač kolko moram odraditi u teretani da sam na nuli?’ nego je ‘Danas je bil tak dobar trening da nema smisla da ga pokvarim sa sladačom’. (Naravno, jedem ja i sladač, da sad ne ispadne da sam neka luđakinja).
Malo sam otišla u duljine i širine s ovim objašnjavanjem, ali nadam se da ste skužili kaj hoću reći i još više se nadam da se i vama to nekad dogodilo da se iz obaveze nekaj pretvorilo u hobi. Jer to je kul.
Okej, sad o drugim temama. Ovo nije za dečece. Nemojte čitati naredni odlomak. Curice su fuj, imate legiče. (Uh al sam se razbacala s društvenim normama).
Sportski grudnjak – heroj modernog doba!
Nego – sportski grudnjak! Najvrijedniji predmet u mojem ormaru. Heroj modernog doba. Dokaz da je ljudski rod uistinu napredoval. Jednostavno čudo i umjetnost u platnenom obliku. Eto, to je moja himna sportskim grudnjacima. Imala sam ih puno u životu jer me majka priroda vrlo rano odlučila posjetiti i objasniti mi neke stvari tak da dok je većina mojih prijateljica još bezbrižno nosila samo potkošulje, ja sam se već morala omatati ko da se spremam balzamirati samu sebe. Tak da, da, apsolutno se smatram visoko kvalificiranom za pričanje o ovoj temi.
Desetljeća iskustva. I ne, draga sportska firmo za koju svi znamo da nisi američka i da sportske grudnjake rade mali kinezi kojima ne plaćaš, ne budem ti dala 470 kuna za sportski grudnjak s air-nešto tehnologijom. Ne budem jer nisam pala na glavu niti se drogiram. I ti druga sportska firmo koja mi u outletu pokušavaš podvaliti sniženi sportski grudnjak za 299 kuna, idi se igraj na autocesti. Ne dam pareee. Ne dam. A ne dam zato jer se ne isplati.
Ajmo sad svi skupa ne biti pretenciozni jer realno, nikad ne budem u takvoj formi da dođem u TTS i odradim Crossfit trening u grudnjaku. Ne budem. Čak i da budem, naglasila sam prije, nisam pala na glavu nit se ne drogiram pa apsolutno nema smisla da ušećem u grudnjaku na trening s još 17 dečkiju i onda se posle žalim frendicama na kavi ‘Joj kokaa, znaš ti kak je on mene gledal. Kak da je nekšni divljak’. Not gonna happen! E pa onda budući da mi nitko ne bude gledal sportski grudnjak ikad osim mene same, apsolutno nema potrebe da ga platim milijarde samo zato jer je na njemu pretenciozni znakić. Ne dam pareeee.
Imam u ormaru nekoliko neuspjelih pokušaja sportskih grudnjaka koji tuguju zgužvani negde iza u tami, ali imam i dva superheroja od kojih se ne odvajam. I znate od kud su?? Iz Lidla. Aha, dobro ste pročitali. Imam dva sportska grudnjaka iz Lidla i radije bi se odrekla svih cipela koje imam nego ta dva grudnjaka. Jedan je koštal 79 kuna, a drugi 35 kuna. Znate kaj to znači? Da sam ušparala 300kn jednim šopingom.
Čvrsti su, stisnu, i da sam selebriti totalno bi snimila reklamu za njih i još k tome besplatno. Perem ih u vešmašini, nosim svakodnevno i nisu se rastegnuli ni milimetra. Vjerujte mi, to je bitno osim ako ne želite sami sebe nokautirati dok trčite. Zato cure moje. Fakat ne treba dati stotine kuna za grudnjak. Kupite čvrsti i jeftini, pa ako vam je bitno, lažite frendicama da ste ga kupili u Austriji u nekom dućanu sa sportskom opremom za koji one nisu dovoljno cool da bi čule.
Ok, dosta o grudnjacima.
‘Sally challenge’
Vratimo se mi na Crossfit. Radili smo na nedavnom treningiću jako zanimljivu vježbicu nazvanu ‘Sally challenge’. Apsolutno svako od vas ju može napraviti doma i traje nekaj malo više od tri minute. Odlična je za zagrijavanje, a posle nje te mišićeki baš malo zapeku. Probajte.
Ukratko odete na jubito i upišete Moby Flower – Bring Sally up, a dalje je vrlo jednostavno. Svaki put kad čujete ‘Bring Sally up’ se uspravite, a kad čujete ‘Bring Sally down’ napravite čučanj i ostanete u čučnju dok kad opet ne čujete ‘Bring Sally up’. To je to. To možete ponoviti i sa izdržajem odnosno plankom. I s nekom drugom vježbom. Samo kad Sally ide gore i vi ste gore. Sva mudrost. Probajte.
Da ne zaboravim – rezultati se vide. Prvih 10 kila je otišlo. Je. Ne lažem. Zbilja. Eto, tak usput samo da malo pohvalim svoje trenere za taj uspjeh jer svi znamo da ja to sama ne bi napravila. Dinka, Marko i Marko, hvala! Volim vas tolko kolko se i znojim.
