Tjedan iza nas za mene je bil skroz fajni. Ne žalim se nimalo. Definitivno budem ko vrhunac tjedna navela činjenicu da sam uspjela na sanjkama gurati 70 kilograma, znači sve skupa recimo nekih 80 kila uspjela sam odgurati gore i dole i onda opet gore po dvorani. Jako sam zadovoljna s tom činjenicom.
Ono s čim sam malo manje zadovoljna je pitanje/konstatacija s kojom se u zadnje vreme često susrećem kad ljudima pričam o svojem treningu. Pitanje/konstatacija je sljedeća: Pa kaj nebuš tak dobila mišiće?
Mišićne muke
Neki me to pitaju onak ko da im je to fora, a neki me pitaju ko da je to najgora stvar na svijetu. Skoro pa na razini. Wow, dude, nebuš tak dobila tifus? Koleru? Kugu? Mišiće? (izbacite uljeza). Kaj je najbolje, mislim da budem. Odnosno, ne da mislim nego znam jer sam ih već dobila (mišiće, jel, ne tifus, koleru ili kugu).
Ali, prije nego sve one cure koje su se upisale na CrossFit (nikak da se pogodimo u istoj grupi, ali vidla sam da ih ima puno u zadnje vreme), a boje se mišića, u panici nazovu Marka i vele mu da više ne budu dolazile, ima tu dobre strane svega, pa tak i mišića.
Bez brige, ne budete na kraju treninga izgledale ovak.
Izgledale budete točno onak kak hoćete izgledati. Zakaj točno tak kak hoćete? Zato jer ni na jednom treningu ni Marko ni Dinka ni Marko (da, očito se moraš zvati Marko ako si muško i hoćeš raditi u CrossFit Varaždin) nisu rekli: ‘Ajmo sad svi uzmite šipke, stavite gore 90 kila i pumpajte jedno pola sata pa dodajte još 30 kg gore i ponovitei.
Nope, nije se dogodilo. Uvijek se trening radi uz rečenicu ‘Imate 15 minuta da isprobate težine koje vam odgovaraju i onda krećemo’. Dakle, ako tebi odgovara težina jedne prosječne bučice, onda složiš pet kila na šipku i radiš. Ako ti odgovara dizati malo većeg bernardinca, onda staviš 80 i pumpaš. Sve kak ti odgovara. Zbilja.
Umjereno pumpanje
Druga stvar koja mi je malo smješnasta kad ljudi vele je ‘ali, ako dobiješ mišiće onda budeš se zdebljala’. Opet, ja zbilja ne mislim da budem ja ili iko drugi ‘ko se bude rekreativno primil CrossFita ikad imal mišiće ko Arni u zlatnim danima.
Pod ‘mišiće koje budem dobila’ smatram eventualno malo bolje definirane ruke (ne ko Madonna nego više k’o Mišel Obama) i možda ljepša bedra i dupe (k’o Kim Kardašijan u fotošopu). Stvarno ne mislim pumpati mišiće do kad nebrem s željeznom bicom iscijediti naranču u čašu. Zbilja.
Ok, sad kad smo se riješili frustracije oko mišića i kak budu se sve cure koje su se ikad primile šipke i utega u teretani pretvorile u Mistere Olimpije, možemo na iduću furstraciju. Skroz je novootkrivena. E, sad, možda je komplicirana za objasniti, ali je izuzetno jednostavna za napraviti. Radi se o rolanju.
Rolanje!
Ne o onom super rolanju kad se odem po ljetu rolati pa završim u industrijskoj zoni Jalkovec di je lepi asfalt i ravna cesta pa si zamišljam da sam one cure u Miamiju koje se rolaju uz plažu, nego o jednoj skroz novoj bolnoj vrsti rolanja. Rolanju mišića.
Ukratko: imaš malo tvrđi (ok, lažem, jako tvrdi) tuljac otprilike promjera 20 centimetara i visine 70 centimetara koji uzmeš, staviš ispod mišića lista, pritisneš mišić lista (sjedeći) na taj tuljac i onda svoj divan mišić rolaš i valjaš prek toga. I onda te boli. I onda ti idu suzice, ali vidiš da nikome drugome ne idu pa se praviš da je to znoj iako znaš da nije znoj.
Onda se dorolaš tak da ti je tuljac ispod bedra pa ispod guzice pa na boku i tak rolaš to svoje saleko koje nije najbolje prokrvljeno i boli ko svi vragi sveta. Zakaj to rolaš? Zato jer ‘je dobro za mobilnost’.
Odnosno, nakon kaj se divno zrolaš možeš čučnuti dublje i otvoriti kukove više kaj je bitno za bolje vježbanje. Ja recimo mislim da je za bolje vježbanje bitno da me ne boli, ali mene niko niš ne pita pa onda rolam i prodajem suze pod znoj.
Nadam se da sam ovo rolanje probala sad i nikad više. Ali u jednom meni dragom filmu su rekli ‘nada je pizda’ tak da nekak sumnjam da bude to istina. Čini mi se da budemo valjak i ja uskoro postali dobri prijatelji.
Novost u mojem vježbanju je činjenica da sam počela trčati.
Kak bude to završilo, ne znam, ali počela sam i na prvu sam mogla otrčati puno više nego sam očekivala kaj me malo impresioniralo i očito mi pokazalo da ovi treninzi do sad imaju nekog učinka. Jej treninzi! E da, u utorak idem na insanity. Kolko budem luda nakon toga – javim.
