Tjedan velikih novosti je iza mene i ispred mene. Idem prvo malo o novostima iza mene. Odradila sam prvi grupni CrossFit Varaždin trening i nisam umrla. Mislim, ok, ovo je preblaga izjava. Točnije je više ovak: Odradila sam prvi grupni tjedan i umirala sam svaki dan, ali sam na kraju ipak spremna za drugi tjedan. Uspjeh, vjerujte mi!
Od početka to nekak ide ovak. Mislim da je dosta bitno da tu citiram jednu definiciju koja bude se protezala (kak mi se sve čini) kroz moje tekstove i treninge do kraja vježbanja. Definicija je prilično jednostavna i svima poznata, osim možda Marku i Dinki.
Odmorite se braćo i sestre!
E pa za njih, evo definicije tu: ‘Odmoriti se: glagol, – Prekinuti radi, biti oslobođen ili odustati od rada ili druge aktivnosti’ (prema stranici hr.wiktionary.org jer se ta prva otvorila kad sam guglala ‘odmoriti se’). Ključno je istaknuti da se u ovoj definiciji spominju prekid rada i oslobađanje od istog.
Vidite, to zvuči super. Svi se mi volimo odmoriti. Realno, kad bi to bilo društveno prihvatljivo ja bi se odmarala svaki dan cijeli dan. Bila bi prvakinja u odmoru. Ali nije, pa nisam. To je definicija odmora prema internetu i prema narodu.
Probajte sad odgonetnuti koja riječ je krivo iskorištena u ovoj rečenici: ‘Podjelite se u grupe po tri. Jedan radi čučnjeve s nabačajem, drugi samo drži girje od 20 kilograma u svakoj ruci i odmara se, a treći drži izdržaj (u narodu znan kao plank) i odmara se.’
Gdje je Jura? Ko se od ovih tri odmara? Ja se ne odmaram! Momci i djevojke koje s menom trenirate, ste se odmorili?? Sumnjam. Ok, sad sam ispucala svu frustraciju, sad mogu dalje ko objektivna i profesionalna novinarka kakva nikad nisam bila 🙂
Motivacija
Već sam bila pričala o tome kak različite ljude motiviraju različite stvari. Mene recimo motivira odraditi ovaj trening, kolko god mi bil težak i 90 posto treninga provedem razmišljajući kolko se daleko moram odseliti da me ne prati sramota ako se ispovraćam od muke nasred dvorane, ali mi je super kad ga odradim.
Jer je teško. A kad je teško, a neko ti veli da si napravil dobro onda je to najbolje ikad u univerzumima kolko god da ih paralelnih ima. Tak je dobro. Ukratko, odradila sam cijeli tjedan u grupi, pretežno samo s velikim muškarcima.
Fakat velikim. Većim od mene i jačim od mene i sposobnijim od mene, ali sam odradila i bilo mi je teško, ali sam mogla. Poseban pozdrav onim trima curama koje su se isto periodično pojavile kroz tjedan. Cure, javite mi kad dolazite da idemo skupa.
Velike dobrice
Veli meni jedna moja frendica ‘Joj e, super mi je to kaj radiš, ali meni bi bil bed da nikoga ne znam i da su samo dečki pa ja niš nebrem’. I to je istina.
I meni je bed i ja niš nebrem, ali čim dođeš i čim ti prvi od tih dečki veli bok jer te se sjeća od prošlog treninga ili čim ti ustupi mjesto da možeš stati u kut, a ne baš ispred svih di je jedino slobodno, a ti si zakasnila jer si morala vleči svoju medicinku koja teži ko pol krave pa nisi nigde drugde mogla stati ili čim ti neko od njih prvi put pomogne odnesti tih pol krave natrag do police, prestane ti biti bed.
Vjeruj mi da prestane. Postane ti super jer možeš raditi ono kaj hoćeš i još k tome to radiš u atmosferi koja te podiže maksimalno i koja te stvarno ne osuđuje. Al stvarno. A znaš zakaj te ne osuđuju? Jer ni oni nisu mogli! Ovo nije rukomet ili nogomet ili odbojka ili šah di ti točno znaš kaj moraš raditi i kaj ti je cilj i kak bude se sve odigralo do kraja.
Ti u CrossFitu ne znaš kaj te čeka za 20 minut, a kamoli preksutra na treningu. Niko ne zna (osim Marka i Dinke, ali njih sad isključujemo iz ovog razgovora jer nisu fer) i niko od tebe ne očekuje da možeš i znaš nego samo da dođeš i probaš.
Šikljanje krvi
Ok, sad sam malo otišla u patetiku pa evo jedne sitnice. Vidla sam krv! Fakat jesam i nije mi bilo lako. Nije baš da je šikljala iz arterije, ali za mene ko da je. Ja sam već razmišljala dal se od mene očekuje da idem dečku na sprovod ili je ok da samo kupim lampaše.
Jer očito je skroz normalno da crossfitići (slatko jelda?) krvare nakon kaj dižu šipku k sebi pol dana ili sebe k šipki drugu polovicu dana. Ne znam. Niko se nije uzbudil pa sam se ja pravila da mi je teško od vježbanja, a ne od toga jer je dečko skoro iskrvaril usred teretane kroz točkicu na dlanu.
Cure su si kupile rukavice bez prstiju (one fensi moćne) pa nemaju žuljeve i ne krvare. Barem ne pred menom. Ja sam još beba u tom svijetu pa isto ne krvarim.
Muke po puzanju
Nakon sekvence o mojim strahovima i unutarnjim previranjima, vraćam se na temu. Još jedna stvar je super.
Super je kad Marko cijeli tjedan priča kak od idućeg tjedna kreće početnička grupa jer očito nebremo svi isto pa nas moli da dolazimo u početničku grupu pa se ti u glavi već pozdraviš sa svojim novim prijateljima jer ih ostavljaš i ideš u početničku grupu, a on ti u petak veli da ti ne ideš u početničku grupu jer nisi početnik i ‘možeš ti i u ovoj’. E to je motivacija. Hihihi, mogu ja i u ovooooj. Jesss!
Znate kaj mi nije super? Puzati! Da. Puzati. Bebe svaka vam čast. Veli Marko da je to instinct koji svi imamo i koji smo zaboravili. E pa ja bi radije ga se ne prisjetila. Jer mi je teško. Osjećam se ko da poništavam milijarde godina evolucije jer ne hodam uspravno (ok, ne osjećam se tak, samo sam ogorčena jer mi je teško puzati kak bi Dinka i Marko hteli).
E da, znate ono saleko na rukama koje izgleda ružno? Imam ga malo manje. Zbilja! Drugi su mi to rekli. Sretna sam. Mlohave rukice nisu u modi. (Toliko para i truda, a mlohava… ruka). To je super.
Kad upoznate Dinku i Marka, brzo shvatite da oni igraju good cop, bad cop scenarij. Marko te prikolje i taman kad si na samrti ti Dinka lagano i nježno kimne kao dobro je, možeš još malo. (naravno, tu ignoriram činjenicu da Dinka vodi Insanity i da je tam ona bad cop) (a Mirko je Cro Cop. Ok zbilja, kak je moguće da meni nije dijagnosticirana hiperaktivnost??).
E da, jedna takva good cop, bad cop situacija mi se dogodila prošli tjedan. Marko (u ovom slučaju bad cop) je zaključil da sam spremna za promjene u prehrani. Točnije da sam spremna za (recimo) Whole30.
Što je Whole30?
Ja sam slušala i u sebi oplakivala život, budućnost, prošlost, sebe, Marka i sve druge u mojoj okolini, a Dinka je samo klimala kao ‘ma ne misli on tak. Bude dobro. Nemoj se brinuti. Budemo već nekak.’ Kaj je Whole30?
Evo ako znam. Ukratko, ne jedeš žitarice, mliječne prerađevine, šećere i još nekaj kaj se nebrem sjetiti. Nije problem ako jedeš meso jer u tom slučaju imaš punno opcija. Ako si poseban ko ja, onda ti je malo teže. Kaj jedeš tih 30 dana u tom slučaju.
Nemam blage veze, ali budem saznala. Jer se treneru nesme reći ne. Jer kad treneru veliš ne onda krvariš (ali ne od dosade. Od muke). Više o Whole30 pišem idući tjedan kad otkrijem kaj budem jela ovaj tjedan (dobila sam naputke mojih good i bad copa), a sve detalje o CrossFit Varaždinu i o divoticama koje nam treneri rade možete pročitati na njihovim novim web stranicama. Uskoro budu objavljeni i cijeli treninzi pa da vidite o čemu pričam. Sad gibam spremit se za trening.
Vidimo se u grupi!
