Prošli tjedan sam pričala o inspiracijama i žalila se kak nemam inspiracije za ni za što i onda me, ko za inat, inspiracija tresnula po nosu. Znate koja je najbolja inspiracija? Ona koju vidite u živo i čiji proces vidite od početka.
Životni (fitness) uzori
Baš s takvom jednom fitness inspiracijom sam neki dan pila pivo. Ok, pila sam pivo s dvije fitness inspiracije. Prva fitness inspiracija me nazvala da pomaknemo pivu sa sedam na sedam i deset jer je baš došla s trčanja pa da se stušira prije nego se vidimo. S trčanja. Po vani. Po noći. Kad je hladno. Ja sam u tom trenutku razmišljala kolko bi trebala žicati da me neko s autom pokupi za tu pivu, a ona je bila na trčanju.
Druga inspiracija je došla malo kasnije, s treninga. Znate ono kad upoznate neku osobu i mislite da je skroz ok građena i da joj baš ništ ne fali i da dobro izgleda tak kak je? E i onda ta osoba krene u teretanu, ali vi ju viđate svaki dan i baš ne vidite preveliku razliku jer ste navikli da ta osoba i tak izgleda skroz dobro pa ne doživljavate njezinu teretanu i vježbanje baš previše ozbiljno. Najbolji dio je kad se šokirate kad vidite sliku staru samo par mjeseci na kojoj tu osobu nebrete prepoznati jer je ogromna naspram tome kak izgleda sad (a opet naglašavam, onda fakat nije bila ogromna).
To je onda super inspiracija jer vidite kak se promjena događa pred vama. Toj osobi onda povjerujete kad vam veli da je ‘ta i ta teretana’ super ili ‘taj i taj trener’ odličan ili ‘probaj piti bla bla’ jer vidite njezin primjer. Ovo sad nije uvlačenje u guzicu nekome jer ta osoba vjerojatno ovo ne bude ni pročitala, ali puno je lakše biti motiviran kad promjenu vidite kod stvarnih osoba, osoba koje rade i imaju obaveze van tog vježbanja, nego kod poznatih (celebrity) osoba koje si mogu dozvoliti svaki dan pet sati teretane jer ih doma čeka počišćeno, skuhano, oprano i u krajnjem slučaju, na bankovnom računu dobro potkovano.
Novac i karijera
Ima još dobrih motivacija, primjerice novac i karijera. Znam da ovo možda nije popularno mišljenje jer svi smo lijepi na svoj način i te spike, ali ja sam uvjerena da neka zanimanja određeni ljudi ne mogu raditi. Samo kao primjer možemo uzeti televizijske voditeljice. Nema ni jedne voditeljice u respektivnim programima ili emisijama, a da je, kak se to sad popularno veli, ‘plus size’.
Prije nego mi počnete nabrajati Antonije Blaće, Antonije Mandić, Barbare Kolar i slične, dozvolite da vas ispravim. Antonija Blaće možda je karijeru započela ko simpatična bucka iz susjedstva, ali prvo kaj se dogodilo nakon njezinog ugovora na televiziji je bilo mršavljenje. Kao ‘pratimo Antoniju u napretku’. Kaj se s Antonijom dogodilo sad? Mršava je.
Antonija Mandić (možda malo manje poznata, ali googlajte ju, znate ko je) je radila ko novinarka iza kamere godinama, sve dok nije smršavila, a njezin dolazak ispred kamere više je popraćen člancima o njezinoj novoj liniji nego o znanju o temi o kojoj je pričala.
Barbara Kolar je tolko poznato ime na malim ekranima da već svi znamo da žena muku muči s kilama i da se svako malo mora braniti pred medijima zbog natpisa da se ‘malo popunila’. Postoji još nekoliko voditeljica koje imaju malo više kila, ali njima se nikad ne daje ‘prajm tajm’, njih se gura u kasne sate i neobične teme. Samo da se, prije nego nastavim, ogradim.
Ja apsolutno ne mislim da su prije navedene voditeljice i novinarke dobile svoje poslove zbog svog izgleda. Moj je stav da su one sve tri izuzetno talentirane i sposobne voditeljice na koje mi padamo ko pokošeni jer su simpatične i šarmantne i baš zbog toga i dalje dobivaju dobre formate. I nek dobivaju, ja ih osobno sve tri volim gledati kak god one izgledale.
Tko sam ja?
Da se vratim na rečenicu par redova gore. Ja sam studentica. Studentica koja još ni sama nije sigurna kaj bi sama sa sobom i di bi ona najrađe na kraju završila. Činjenica koja me puknula nedavno, dok sam na divnom studentskom poslu (na kojem znam da radije ne bi završila kad odrastem) monotono preslagivala kutije je bila ta da ja sama sebi, zbog svojeg izgleda, zatvaram poslovna vrata. Znam da ovo možda zvuči smiješno, ali realno, bez obzira na moj (postojeći ili nepostojeći) talent, ja nikad ne budem mogla biti voditeljica, manekenka, plesačica, hostesa, glumica… Ima tih zanimanja još.
Nemojte me sad pitati ‘Daj Andreja, pa nisi valjda ozbiljna, zakaj bi ti ipak htela biti hostesa?!’ jer, zakaj nebi? Možda baš bi. Možda bi htela biti i manekenka. Znam da bi u ovim godinama trebala znati kaj hoću biti, ali eto ne znam. Dovoljna inspiracija za dalje je baš to. Ne znam kaj hoću biti, ali zbog izgleda znam kaj ne mogu biti. No passaran. Ne sviđa mi se ta opcija.
Ukratko, ako vam se ne da čitati sve ovo gore: Neki ljudi ne vide motivaciju do kad ih ne pukne po nosu. Ti ljudi sam ja. Hvala inspiracijama na pomoći i hvala svima onima koji su mi nakon prošlog teksta poslali na fejsu poručice sa super slikama fitness cura i vježbi i pitali me kad krećemo skupa u teretanu. Baš je kul znati da imaš kul prijatelje.
