‘O sugar honey dečko moj, good boy, medeni poljubac je tvoj!’ pjevala je Minea u danima ponosa i slave. Nema kod mene ni sugara ni honeya ni meda (da, znam). Tjedan bez šećera započel je istovremeno k’o i tjedan na novom poslu. Budući da, ako nekaj volim, onda su to promjene iz čista mira, nisam mogla čekati da se nekaj promjeni samo od sebe pa sam odlučila otići prihvatiti prvi studentski poslić za koji sam čula.
Možda nije najbolja ideja, ali ‘always look on the bright side of life’ pa sam zaključila da je ovo teretana koja plaća meni. Naime posao mi se sastoji od micanja, dizanja i slaganja kutija raznih veličina, boja, oblika i težina. Dižem ih, slažem ih, spuštam ih, nosim ih, svašta im radim po 800 kvadratnih metri prostora za kutije i tak u krug otprilike 9 sati dnevno.
Ko od vas ide u teretanu 9 sati dnevno? Ozbiljno, ako neko od vas ide, svaka čast, vi ste neko više biće od nas smrtnika. Uglavnom, devet sati mrtvog dizanja iz čučnja, devet sati benč pressa, devet sati istezanja, hodanja u čučnju i svega toga skupa. Možda kad bi se poslovi na SC-u reklamirali u obliku teretane, više studenti bi ih htelo raditi. Ali to sad nije tema.
Pomodar, to sam ja!
Raditi malo fizičkije (znam, čista hrvatska riječ) nego do sad i još k tome ne jesti šećer nije dobra kombinacija. Ali nije nemoguća! Istina da od moje 40-minutne pauze dobrih 15 minuta ode na čitanje deklaracija, ali nije nemoguće. Jedan supermarket (kad mi plate, možda ih i reklamiram koji su) imaju peciva za dijabetičare (ste mjerili šećer u subotu na svjetski dan šećerne bolesti?) pa je to bez šećera i može se jesti za pauzu, ali nebrem jesti samo pecivo pa onda kreće beskonačna potraga za nečim kaj se u/na pecivo može namazati, a da nema šećera. Ima jedan sirni namaz koji je bez šećera. Ste mislili da sirni namaz ima šećera, a slani je? E pa ima ga. Osim ovog kojeg sam iskopala od nekud.
Moram nekaj priznati. Ja ustvari jako ne volim takve ljude kakva sam ja bila ovaj tjedan, odnosno pomodare (pomidore hihi). Postoje ljudi koji ne jedu određene stvari iz opravdanih zdravstvenih razloga i postoje ljudi koji ne jedu neke stvari jer im je to rekla nova anđelica Viktorija Sikreta. I onda, budući da je pomodara uvijek više, zbog takvih ko oni, probleme imaju oni koji određenu hranu izbjegavaju iz zdravstvenih razloga. Ja sam toga svjesna i zato sam ovo isprobala samo na tjedan dana.
Jer evo jedne scene iz dućana: Vrijeme je pauze, puno ljudi je došlo kupiti pauzu jer se u tom dućanu onak fino peku svakakve divotice. Ja sam zagledala popečak od povrća, ali bez deklaracije. Zamolila sam tetu da mi veli kaj je sve unutra. Teta nije znala, teta je rekla da su dobili to smrznuto. Pitala sam ju dal može pogledati na deklaraciji kaj piše ili mi ju donesti da sama pogledam. Teta je to napravila jer je dobra teta i zna da ako me pošalje u krasni spolni organ bude vjerojatno dobila otkaz jer ne zna ko sam ja i zakaj ju zajebavam.
Teta je otišla i donesla mi deklaraciju na kojoj je bilo svega samo ne povrća (očekivano, al’ ajde bilo je i kao malo brokule, graška i mrkve) i naravno, pred kraj u sastojcima i šećer. Teta me pitala kolko hoću popečaka. Ja sam joj rekla da neću ni jedan, zahvalila se i otišla. Teta je u to vrijeme mogla poslužiti barem 7 ljudi koji su normalni.
Tolerancija za ljude koji čitaju deklaracije
Zbog mene koja sam izvoljevala sastav da vidim ima li šećera ili ne, ljudi koji su stajali u tom redu vjerojatno više nemaju strpljenja do kraja života stajati u redu iza nekoga ko hoće čitati deklaraciju smrznutih popečaka od izmišljenog povrća. A neki od tih ljudi koji budu u budućnosti zatražili deklaraciju, zatražili budu ju zato jer ako pojedu nekaj od toga, ne bude im dobro. Ne onak ko meni kad se prežderem maminih medenjaka namočenih u kakao, nego im stvarno ne bude dobro. Za bolnicu.
I ti ljudi ne zaslužuju da im se koluta očima samo zato jer ste jemput u dućanu stajali iza neke flundre koja je pročitala da je sad in ne jesti gluten ili šećer ili mjesečeve sjene pa traži da se dućan prevrne naopak. Zbog toga se ispričavam. Ako jednog dana postanem poznata i slavna, zalagala budem se za isticanje deklaracije na svemu i uvijek tak da iz aviona mogu videti kaj je u tome kaj ja jedem.
Dakle šećera je bilo u popečcima od povrća, u pecivima, u sirnom namazu, u soku ‘100 posto udio voća’ (Da, dodani šećer. Ja nisam dobra u matematici niti sam ikad bila – profesorice, ispričavam se – i postotke znam računati samo ako su dobre cipele snižene 60 posto, ali ako na soku piše 100 posto voće kak je moguće da u njemu ima dodanog šećera? Je ukupni sastav soka 107 posto? Malo sam frustrirana ovim dodacima u nečemu kaj je 100 posto), u kečapu, u majonezi, u (kupljenom) ajvaru, u sosu od paradajza. U SVEMU!
Glad u moru propisa
Svejedno, ako vam je cilj prestati konzumirati šećer, može se, ali računajte na uzaludno potrošeno vrijeme čitanja svih deklaracija ikad napisanih (a kod nekih proizvoda i na učenje stranih jezika jer hrvatske deklaracije očito nisu u modi).
Kombinacija ne jedenja šećera i čučnjeva s opterećenjem 9 sati dnevno tjedan dana rezultirala je sa skoro dvije kile manje. Ja zadovoljna i odma malo manje frustrirana. Koje si divote planiram priuštiti ovaj tjedan, još nisam odlučila jer doslovno nisam stigla. Koje god da budu, javim vam idući tjedan.
