Dođe žena imenom Usta i prezimenom Nova do svodnika. Veli Usta svodniku:
– Čuj, buš mi dal nekaj love, nemam za cigarete.
– Pa kaj nemaš posla? – odgovori svodnik.
– Nemam – veli Usta.
– Nemam ti otkud dati, dobila si sobu u kojoj možeš raditi ono kaj najbolje znaš.
– Ali to mi nije dosta. Imam uvijek samo iste mušterije. Zasitila sam ih se.
– Pa jesi išla do drugih svodnika, ne moram ti ja biti jedini. Nismo ekskluzivni.
– Nemam što za obući, a nemam ni za benzin.
– A i stara si, nitko te ne bi htio.
– Kao, cijenio bi me više da nisam?
– Ne bih. Ali bi ti bila sretnija.
– Ja nikada neću biti sretna.
– Evo ti 20 kuna, kupi si kondome i odi radit – veli svodnik.
I ode Usta iz kafića i kupi cigarete. Nažica putem još kunu. Dođe doma i zvoni joj telefon. Institu Cijaukul Turi zove.
– Zauzeta?
– Ma nisam. Baš pušim, ne znam što ću. Nemam ni za kondome.
– Imam ja, dođem?
– Dođi na jedan seks.
I tako se Usta Nova i Institu Cijaukul Turi kresnu.
– Kolko bude me to koštalo? – pita g. Turi.
– Ma znaš da je za tebe besplatno.
– Bitno da se radi.
– Znaš da moram predati izvještaje svodniku, a njega ne zanima ni s kim to radim ni kako često, samo ga zanima da mu papir dam, makar na njemu piše i ‘volim te’ – veli Usta.
– I ja moram pisati te glupe izvještaje. Koliko puta sam drkao, koliko puta spavao s poznatima, koliko s nepoznatima.
– Ma ja više ni ne drkam.
– Ja drkam. Strah me.
– Čega?
– Da ću eksplodirati ako ostavim sve u sebi.
Drugog dana sjede Usta i g. Turi u kafiću. Dolazi Severina Nacionale.
– Bok! Idete k meni? Znate da ja imam najljepšu kuću!
– Nećemo ići k tebi.
– Zakaj?
– Nemamo tamo koga seksati.
– Pa kad nemam love za nove.
– Prodaj ih nekoliko pa buš imala – veli Usta, digne se i popikne preko taburea napravljenog od plastičnih boca na izlasku.
– Ja se bum ištekal. Nebrem više ovak – veli Usta prije samog izlaska iz kafića.
G. Turi škica konobara koji radi za svodnika da vidi kakve je volje jer bi popio pivu.
– Mislim da je na heklanju – veli Nacionale.
– Kak znaš?
– Čula sam jučer na radionici izrade rezanaca.
– Kaj svi sad idete na domaćinstvo?
– Je, pa kad više nema radnih akcija, onda moramo štrikati.
G. Turi je zaplakao.
– Nemojte, čuvajte se za adventsko vrijeme! Znate da je tada seks najbolji, a i Djed Mraz je darežljiviji – zaključi Nacionale.
– Istina. Za Advent uvijek dobijemo šaku kondoma – šapne sam sebi u bradu g. Turi i zaplače još jače. Konobar mu je donio pivu.
Pogovor
Tako dugo dok ćemo kulturu doživljavati kao javnu kuću koja pruža usluge seksa, neće biti dobro. Kad bi svodnik bio svećenik, ne bi seksa ni bilo. Ok, ovako je onda ipak bolje. Idealno bi bilo da je svodnik roditelj, ali da djeca znaju što žele postati i da nemaju ‘prazan prostor’ u glavi. Znate da ima djece koja odmalena znaju što žele biti, a ima i onih koji svako malo mijenjaju interese. Svako malo zanima ih nešto drugo, a na kraju ništa.
Kultura bi trebala ostvarivati sektorske i međusektorske suradnje ekvivalentne braku. Sve ostalo je samo kulturni seks i još k tome s kondomom, pa nema kulturnog nataliteta. Možda postoje i dobre ideje, ali one samo špricaju, nemaju se za što uhvatiti. Nitko ne želi odgovornost da postane roditelj.
Napomena: Riječ brak nema sličnosti sa stvarnim stanjem stvari te se koristi u ovom kontekstu: ‘Brak, veza, partnerstvo, kako god, odnos dvoje ljudi koji se vole i seksaju zvali, odnos je koji se temelji na suradnji, kompromisu, ljubavi, u dobru i zlu, po noći i danu. Nužna pretpostavka za brak je da oboje žele biti u ljubavi i da žele stvarati nešto novo nastalo iz ljubavi. Uključuje mukotrpan rad na sebi i odnosu, ali za dobrobit cijele obitelji.’
